Odavno ovo nije ljubav
Ova praznina koju osećam
Nećemo dugo, moja tugo
Jer tvojih dodira se ne sećam
Na podu slomljene stvari
Tu sliku jako dobro poznajem
Taj stari prizor ne kvari
Samo lezi i pusti me
Bar da si gost da te ispratim
Za tobom vrata da zatvorim
Jer već odavno smo stranci postali
U istoj postelji
Bar da si tu tek u prolazu
Da odeš uvek kad poželim
U pola noći da tvoj dah
Na obrazu više ne osetim
Odavno ovo nije ljubav
Ova tišina tako preglasna
I hladan dodir tvojih leđa
Od ove ljubavi sam bolesna
