Ja san cacin grdelin
peto dite, prvi sin
u celo me je jubija
bilin vinom me krstija
Kad me s dlana pustija
visoko san poletija
u daleki i tudji svit
nasa zenu lipu ko cvit
More, more duboko, dabogda presusilo
ja san ga priletija, skoro me ugusilo
i svaki put kad val me trisne
moje srce za njon vrisne
ka i grana masline kad je bura osine
ja jos cujen one ricicacine
Sine moj, rece on
nije zivot prista s njon
ti nemas puno vrimena
uzmi zenu s naseg kamena
U prolice san prosija, u lito se ozenija
do zime san uvenija
nisan je nimalo volija
more, more duboko
Rodila je sina dva
ka dva lipa sokola
i radija san kao crv
ka za svoju dicu, svoju krv
Pantin njenu zadnju ric
Bog me zove, moran ic
i suze tri je pustila
za tri tica sta je jubila
