Naucila si zivit, tico lijepa
od svakoga ne primit ruku pomirenja
i pocinjes razumit’ prvi puta
da jedno smo vani, a drugo smo iznutra
Hodaj! Nebo strpljive voli
Hodaj! Mozda se ipak sve u dobro pretvori
i tko ce to izvagat svaki puta
koje rici vratit’, a koje ces progucat
I straj te izgovorit nakon svega
da godinama zivis s nekim koga ne znas
Hodaj! Nebo strpljive voli
Hodaj! Mozda se ipak sve u dobro pretvori
Zasto nosis oblak iza lipog lica
viruj, bit ce sve u redu, i za svako slovo
ti ne trazi krivca
u sebi il’ u meni
u svemu
jer slomit’ ce nas to
Hodaj! Nebo strpljive voli
Hodaj! Mozda se ipak sve u dobro pretvori
