Bila je noć u ulici Dositejevoj
U Novom Sadu, na Dunavu
A ja sam dolazio sa jednog mesta
Na kom su svi bili recimo rumeni
Kao kuvano vino koje su pili
I gde su svi mirisali na karanfilić
I čudno se zgledali kad bi neko zapevao
Jednu od onih pesama koje se,
Znate, baš i nisu pevale tad.
I dugo sam stajao pod njenim prozorom
Tražeći, kao, nešto po džepovima
A tišina je bila,
Jedino odjek koraka
Daleko dole niz Kisački drum
Iza onog nadvožnjaka,
Možda i dalje
I lepet nekih zagubljenih krila
Oko Almaške crkve, a opet,
Ni na trenutak nisam čuo
Kako diše u snu moje pile,
Kako diše
