Nekada je bilo ljudi
oko mene, noc i dan
nisam hteo vreme da
provodim sam
Imao sam puno snova
a tako malo vremena
nisam znao da je
zivot promena
Zvale su me obale daleke
tudje usne ljubile
nisu uspele da speru
s mene tvoje tragove
Godine su donele sa znanja
lutanja i mrakove
al’ na putu tvoje svetlo
nisu uspele da ugase
Ovo ludo srce moje bogovima prkosi
vec ce sutra tiho da oprosti
vetar sto u ledja duva snagu ce izgubiti
nase snove, ‘ko zna kud, odneti
Ima samo jedna stvar
koja se ne menja, ne menja
svih ovih godina, svih ovih godina
a to je zelja oblaka nebo da pomera, pomera
nad nasim glavama, nad nasim glavama
