Ljudi, deca, ptice, sunce
od mene svoje lice skloniće
jedino raznosač pizze u ponoć
dva puta zazvoniće
ostaću sama na ovoj tužnoj galiji
sa koje niko signal za pomoć ne šalje
a nema dalje
Kada sam najtužnija
nesrećna, najružnija
od sebe sto pet posto dam
da još jednom pokušam
I žurim da se uverim
da je život ipak lep
i da nije stao svet i da nikad neće
ipak se okreće, u krug, u krug
cveće, trava, zora plava
po nekom redu sutra ustaće
i suze kao toplo mleko bez reda
po mom licu padaće
I dok želim dane buduće
osmehnem se jer znam
da još si negde sam
I zadnju iskru nade uhvatim
u dlan da ti je dam
pa još jednom pokušam
