Nema straha ni inata iza nasih vrata.
Samo odjek i teskoba odvojenih soba.
Mi smo stranci u svom domu. Ko dve utvare.
Uspeli su dani da nas prevare.
Secanja se jedva penju na nas osmi sprat.
Negde oko petog stanu, lako gube rat.
Deca su vec svoji ljudi sta cemo im mi.
Jedong dana bice isti ja i ti.
Neverstva i bekstva u svom carstvu smo sluge.
Junaci ne spremni za te uloge.
Sta drugo, sta dalje? Odgovor je tu kraj nas.
Iza nasih vrata, zatvorenih vrata jednog dana nece vise biti nas.
Nekad su mi ta ramena bila kao stit.
Ne znam ko i ne znam kad je prekinuo nit.
Sad te nocu gledam lezis u svom krevetu.
Ni Betoven nije svoju devetu.
