Samo je moj noćas naš stari dvosed
Nekad si sedeo kraj mene pored
Odlazi, pusti me, seriju gledam
Izađi sam
I nemoj da šuškaš dok pakuješ stvari
Svetlo ne pali, tišinu ne kvari
Odlazi, pusti me, seriju gledam
Izađi sam
U zoru kad se smiri sve
I ne bude ni promaje
Možda mi dune u trenu tom
Da zaplačem za tobom
U nedostatku sna uspavaću se ja
Sa bilo kim, sa bilo čim
Ma možda pustim plin, ma nek’ odleti sve
Što da ne, što da ne
Doručak u pet, usne kao med
I ono što predugo ja već znam
Dovde nismo zajedno došli
Ma daj izađi sam
Što ne mogu, neću, ne želim da vratim
Šta ne razumeš, daj da ti skratim
Znaš put do vrata, zar ja da te pratim
Izađi sam
Zbog tebe sam bila brža od vetra
Imala krila, imala jedra
Sad neću da pređem
Ni ta dva-tri metra
U zoru kad se smiri sve
I ne bude ni promaje
Možda mi dune u trenu tom
Da zaplačem za tobom
