Jednog će dana
stvari postati, ako ne kristalno
ono bar porculanski jasne.
Čitajući moje pesme
Slepi će početi da veruju
U ljubav na prvi pogled.
Naglo ćete početi
nazivati mojim imenom
ulice, škole
i prigradska naselja,
Ali nemojte me pogrešno shvatiti.
Jer, ja neću da kažem
kako sam veliki pesnik.
To ćete vi jednom reći,
Oni koje me ne uspeju shvatiti,
skakaće čoporativno s mostova,
što će dovesti
do totalnog zakrčenja
rečnog saobraćaja.
Al’, nema veze.
Mornari će onda čitati
moje pesme,
i biće im lepo.
Možda sam preterano skroman,
ali ja stvarno neću da kažem
kako sam veliki pesnik.
To ćete vi jednom reći.
Moje slike postaće
osnovni sadržaj
svake poštene ženske tašne.
Pisaće o meni
jednočinke, dvočinke, tročinke
i sve ostale “činke”.
Samo ne palačinke.
Svi znaci horoskopa
biće zamenjeni
jednim velikim, mojim, znakom.
Lagaćete deci,
kako smo bili najbolji drugovi.
I neću dalje da tupim.
Sad vam je već sigurno jasno,
da ja neću da kažem
kako sam veliki pesnik.
To ćete vi jednom reći.
?orđe Balašević III-a
“Gimnazijalac”, 26. II 1972. br. 20
