Umesto molitve rekla si “O tom ću misliti sutra”
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O’Hara, tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik
Još jednu noć si izgurala sama, Čehov je zaspao blaženim snom
Ni ne zna da je orgijala tama pod prozorom
Vetar je vežbao violončelo čežnjive skale u nedogled
Zora ti brižljivo pipnula čelo negde u tebi je goreo led
Princezo, javi se, još imam džep u kom se hladni prsti zgreju
Pošalji poruku, da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje, čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je, dve i po godine smo taoci inata, šta ti je
Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje ko Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg
Na podmetaču još crtam tvoj profil, suvišna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji, jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji na mome dlanu okamenjen
Princezo, javi se, neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se, priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje, na durske akorde se paučina hvata
Princezo, dosta je, dve i po godine smo taoci inata
Princezo, dosta je
