Veceras dok slusamo stare ploce
i neke davne kise opet liju
veceras na dan naseg vencanja
tiho me pitas da l’ pamtim jos Veneciju
Veceras uz pesmu i staro vino
tvoje me oci miluju i piju
veceras na dan naseg vencanja
sta mislis mila da l’ pamtim jos Veneciju
Jedan covek i jedna zena
jedna ljubav za sva vremena
dani idu zivot se brise
ja tebe cuvam volim sve vise
Jedan covek i jedna zena
dva su tela a jedna sjena
moja sreca je sreca njena
jedan covek i jedna zena
Veceras dok gledamo stare slike
i tvoje oci neku tugu kriju
veceras na dan naseg vencanja
zar mogu ipak da zaboravim Veneciju
