Juli je mesec vruć
kada putuje pola nacije.
U vozu ni za lek
nema mesta bez rezervacije.
A ja sam gledala
kako promiču neki pejzaži.
I tad sam videla
jedan pogled koji me traži.
Jedan Saša iz voza mi slomio srce,
i otiš’o negde u daleki svet.
I rek’o mi kako je voleti lako,
jer ljudi su pčele, a ljubav je cvet…
O što je pričao,
divno pričao o nekim stvarima,
o trci “Tour de France”
i o zelenim bulevarima.
O nekom Zokiju
s kojim je davno delio klupu,
o tom kako je slušao
samo Index-e i Korni grupu.
Jedan Saša iz voza mi slomio srce,
i otiš’o negde u daleki svet.
I rek’o mi kako je voleti lako,
jer ljudi su pčele, a ljubav je cvet…
On mi je pružio
čitav beli svet na svom dlanu.
Al’ već je svitalo,
voz je stigao u Ljubljanu.
I kad je sišao,
samo mahnuo, rekao: “Ćao!”.
Ja sam ponavljala:
“Nije mi žao. Nije mi žao!!!”
Jedan Saša iz voza mi slomio srce,
i otiš’o negde u daleki svet.
I rek’o mi kako je voleti lako,
jer ljudi su pčele, a ljubav je cvet…
