Jednom su sadili lipu
Stari Nestorov, gospon Čeda i još jedan
Bio sam nov u tom stripu
Komšijin mali kog su pustili da gleda
Stari Nestorov, potpalivši korov
Tad reče mi: Ti si mlad
Ti ćeš dospeti za taj hlad
Jednom sam voleo zbilja
Mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu
Vozio hiljadu milja
Ko onaj ružni Francuz u prelepom filmu
Vukle me šine pod točak mašine
Al ona me spasila
Sve je druge ugasila
Hej, sve to dođe na svoje
Odavno pravila znam
Samo tuge se broje
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku
Jesen je kriva
Uvek me rasturi siva
*
Jednom je prošla kraj mene
Sa tipom kog sam znao, taman da se javim
Skrila je pogled na vreme
Al sasvim dovoljno za bluz u mojoj glavi
Bezvezno “zdravo” i klimanje glavom
I sve što već sleduje
Neka, lutko, u redu je
Hej, sve to dođe na svoje
Odavno pravila znam
Samo tuge se broje
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku
Jesen je kriva
Uvek me rasturi siva
Jednom su palili lišće
Sa one lipe, dim je lebdeo do neba
Na kom su, nema ih više
Stari Nestorov, gospon Čeda i još jedan
Ko nije drvo razumeo prvo
Pa tek onda sadio
Taj nije ništa uradio
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad
Taj ne zna šta je hlad
Taj ne zna šta je hlad
Taj ne zna šta je hlad
