Tad još nisam ništa znao, i još nisam verovao
Da na svetu tuge ima?
Jedino mi važno bilo da postanem levo krilo
Il’ centarfor, školskog tima?
Tad sam iznenada sreo najtoplijeg leta deo,
To su njene oči bile…
Imala je kose plave, i u njima (na vrh glave),
Belu mašnicu od svile…
Prva je ljubav došla tiho… Nezvana… Sama…
Za sva vremena skrila se tu negde… Duboko u nama…
Kad je prošlo đačko vreme… Padeži… I teoreme…
I stripovi ispod klupe…
Nije više bila klinka… Počela je da se šminka…
I da želi stvari skupe…
Tako mi je svakog dana bivala sve više strana…
Slutio sam šta nas čeka…
Pa sam prestao da brinem kako da joj zvezde skinem…
Postala mi je daleka…
Prva je ljubav došla tiho… Nezvana… Sama…
Za sva vremena skrila se tu negde… Duboko u nama…
Danas je na sedmom nebu (kažu mi da čeka bebu?)…
Našla je sigurnost… Sreću… Dom…
Ima muža, inžinjera, pred kojim je karijera…
I mesto u Društvu Visokom…
Ja još kradem dane bogu. ..Ja još umem, ja još mogu
Da sam sebi stvorim neki mir…
Još sam sretan što postojim… Pišem pesme… Zvezde brojim…
Još sam onaj isti vetropir…
Prva je ljubav došla tiho… Nezvana… Sama…
Za sva vremena skrila se tu negde… Duboko u nama…
