Lud sam,
Al’ mogu jos da poludim;
I ne znam zasto se trudim;
Da budem s’ tobom normalan.
Kriv sam,
Al’ sebi bar ostro sudim.
Mirne se savesti budim;
Priznaj mi, bar sam realan.
Na sebi osecam gnev
Svih tvojih poraza;
Tako mi treba,
Kad imao nisam vere i obraza.
Obrisi suze za tren,
Jer ne zasluzujem to.
Kada se ucila vernost u skoli,
Ja sam izostao.
U glavi mi je prolece,
U telu – leto naceto;
U dusi – jesen danima,
U srcu – zima prema svima.
Ta zima, hladna jeziva,
Uvek k’o ti se preziva.
I zato nek’ te ne cudi –
Sto moze ludak,
Jos da poludi!
Bog sam,
Onda kad nisam djavo;
Pa, cesto ne idem pravo,
Skrenem gde srce vodi me.
Tvoj sam,
Onda kad nisam kraj druge;
E, kad bi mogla bez tuge,
Da skupis snagu i shvatis sve.
Na sebi osecam gnev
Svih tvojih poraza;
Tako mi treba,
Kad imao nisam vere i obraza.
Obrisi suze za tren,
Jer ne zasluzujem to.
Kada se ucila vernost u skoli,
Ja sam izostao.
U glavi mi je prolece,
U telu – leto naceto;
U dusi – jesen danima,
U srcu – zima prema svima.
Ta zima, hladna jeziva,
Uvek k’o ti se preziva.
I zato nek’ te ne cudi –
Sto moze ludak,
Jos da poludi!
U glavi mi je prolece,
U telu – leto naceto;
U dusi – jesen danima,
U srcu – zima prema svima.
Ta zima, hladna jeziva,
Uvek k’o ti se preziva.
I zato nek’ te ne cudi –
Sto moze ludak,
Jos da poludi!
