Kad zahvati vihor, moj moralni pad
posrnuo gajim nadu
da opet cu ici u voljeni grad
s pesmom na usnama
zagoreo rucak i mleko sto kipi
dok izbija osigurac
progoreo mejbl na kaucu mom
kad zasp’o sam s pljugom trom
A znam da moram da se borim sad
jer sutra ce me cekati nevolje
ruke se tresu a pod pazuhom
je hladan znoj
dok razmisljam o njoj
I grize me savest, zla boginja pravde
i kaznjava za sve greske
a greske su moje raznovrsne
i lake i preteske
u cetiri zida crvenim od stida
i trudim da ne poludim
a zelje se moje pretvaraju
u more u snovima
A znam da moram da se borim sad
jer sutra ce me cekati nevolje
ruke se tresu a pod pazuhom
je hladan znoj
dok razmisljam o njoj
