Ti si s’ jedne strane šanka,
Ja sa druge pijan kao majka,
Buljim ti u dekolte,
Hoće li sisa da ispadne,
Naopako okrećeš, prljave čaše ti,
Jer kao si ih oprala, jer kao čiste su,
A ja ti verujem, jer bih da imam te!
I svaka nova tura pića sve si privlačnija,
I svaka nova tura pića sve si jebozovnija,
I ko kaže da žena mora da čupa brkove?
Ko kaže da ne mogu lepo da joj stoje?
Kako si lepa, ne mogu da verujem!
I nije me briga, što nemaš prednje zube ti,
I nije me briga šta ćeš da mi uradiš,
Da l’ ćeš da me vežeš za radijator,
Ili što ću se otrezniti ujutro i videti kakav si gabor!
Najlonka ti pukla,
Lakom za nokte je zamazuješ,
Kada se sagneš po gajbu,
Kafani bulju pokazuješ!
I nije mi jasno zašto me odbijaš,
I ne znam šta je sad, ni koji ti je sad,
Zar ne osetiš taj fluid između nas… kako si lepa!
