Kanjon Drine je iza nas,
Stopamo Mufa, Kiki i ja,
Snijeg se topi, cesta je prazna,
Stao nam je stari kamiondžija
Planine gole vrletne lomile nam put,
Gazda je vozio vidno neraspoložen,
Više tužan no ljut
Smanjuje brzinu, pripaljuje cigaru,
U mraku mu svijetle oči,
Gazda tihim glasom reče:
Neće ovo, djeco, na dobro poći
Jer sve ide unatrag,
Živimo u plemenima k’o Apači,
A gde ćemo, djeco, i ja i vi
Nama srce kuca za sve njih
Probudi me, ovo je neki ružan san,
Što manje, dijete, znaš to si manje nesretan
Planine gole vrletne lomile nam put,
Gazda je vozio vidno neraspoložen,
Više tužan no ljut
Hadžije su sebi podijelili rejone,
Djecu evakuišu avionima,
A ja se osjećam nezgodno,
Kao zebra na Brionima
A vama će, djeco, biti najljepše,
Vi ste navikli rano u krevet,
Uskoro ćemo svi mi,
Imati izlaz samo do devet
Probudi me, ovo je neki ružan san
Što manje, dijete, znaš to si manje nesretan
Kanjon Drine je iza nas,
Ispred nas je ravna Romanija
Snijeg se topi, ništa neće
Zaustaviti dolazak novog proljeća
