Kao da znam taj osecaj
kada ti vreme u nepovrat krene,
kad javi se to secanje
na jednu zimu i neke snegove…
kao da svet polako nestaje
dok hladne ruke brisu godine,
ledi se dah dok trazim tragove,
jos uvek cujem one glasove
sto nocu bude me,
imenom zovu me,
kazu da odlazis,
a meni ostaje…
smo bol i strah
da prekriju me k’o snegovi,
jos uvek osecam ledeni dah
il’ je to samo vetar severni…
i ako znam da vreme leci sve
ponekad obidjem nase parkove
pozelim tada da pojavis se
i da ozivis sve zimske duhove
sto nocu bude me
imenom zovu me,
kazu da odlazis,
a meni ostaje
smo bol i strah
da prekriju me k’o snegovi,
jos uvek osecam ledeni dah
il’ je to samo vetar severni…
