Negde se pipnu naši mali svemiri
Kada već pomislim da spavaš…
Zašumi saten… Tama se uznemiri…
I kao talas naiđeš…
U školjki tvoga pupka leto zimuje…
Tu čuvaš mrve sunca za nas…
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje…
Dok kao talas nadireš…
I ništa više nije važno…
Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas…
I niko više nije bitan…
Svi su pesak prezren i sitan, pesak ispod nas…
Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst…
Niz tvoje sapi zvezda pala…
Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst…
Kao talas izmičeš…
Ostavljaš slane kapi bistre…
I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš…
Ostavljaš varljiv zalog pene…
U srcu ove napukle stene koju razbijaš…
