Ja nisam plakao od svoje trin’este
Pred jednom dzamijom sred skopske carsije
Muskarci ne placu mati tad rekla je
Muskarci nemaju sad pravo na suze
Boze sad molim te da nebo sive halje odjene
Nad Saraj’vom neka poteku cesme nebeske
Zelim da sakrijem svoju tugu i suze
Neka me kise isprate od stanice do ponad carsije
Hocu da moja tuga samo meni pripada
Da skrijem suze od dosta i od dusmana
Da mogu kazati da se na moje lice izlila
Kisa sa kupola svih sarajevskih dzamija
Boze daj da me pokriva nebeska zavjesa
Da neko ne vidi kako mi tuga lice pohodi
A ja cu kazati da su slabe strehe i oluci
Jer sam se skrivao u sarajevskoj mahali
Na svoju tugu samo imam pravo ja
Ona od tudjih nije veca ni slabija
Muskarci ne placu, znam iz djetinjstva
Za me je kisa milost Bozija
Milost je danas kisa iznad Sarajeva
