Nekad čini mi se
da je propalo sve,
ništa neće da krene…
Loše došlo je vrijeme
a ja ne vidim spas za nas…
Zato bježim od svih,
nekad napišem stih,
nekad odem do šanka,
al’ je linija tanka
između jave i sna, vrha i dna, i pjevam…
Hej dušo ‘ko nam brani
da bude sve ko’ lani,
na moju dušu stani i ostani.
Čovjek pokvari sve
prije il’ kasnije,
ljubav nije za ljude
i neka bude šta bude,
ja neću pustit ni glas za nas…
Zato bježim od svih,
nekad napišem stih,
nekad odem do šanka,
al’ je linija tanka
između jave i sna, vrha i dna, i pjevam…
