Prošla je godina od tvojeg poljupca.
Još mi gori na usnama.
Iz starih razloga još nemam nikoga
da mi zaspi na grudima.
I sve u redu je, al’ sad bih drukčije.
Sad bih dao ti sve.
Ja čuvam stari broj što budi nespokoj.
I pitam se ?
Koga jubiš sad,koga jubiš sad ?
Dal’ te ima ko’ nekad ja ?
Il’ još čuvaš nježnost za me ?
Još jedno proljeće za smijehom krijem se.
Nikad ne pitam za tebe.
Stranci mi prilaze, bez mene odlaze.
Njihov raj nije za mene.
I srcu priznajem, moglo se drukčije
da sam dala ti sve.
I gledam stari broj što budi nespokoj.
I pitam se?
Sve bih dao za još jedan dan.
Sve bih dala da vratiš mi san.
