Budim se i sve je sivo
postelja i zid
jutro kao svako jutro
zar te nije stid
Dorucak mi kafa s bolom
tuga s dvopekom
nije lako biti dama
s prostim covjekom, nikako
Nazvao si samo kratko
ipak neces doc’
ti milosti nemas
a nada mnom imas moc
Opasan si ti po zdravlje
kako na kraj s tim
trebace mi srce zmaja
da te prezivim nekako
Konacno se mirim s time
nikad necu nosit’ tvoje ime
otvaram oci, njen ces biti vjecno
reci cu ti zbogom, al’ ne mogu srecno
Od ljubavi valjda nema
gore potrebe
nemas pojma kroz sta sve sam
prosla zbog tebe
Situacija je losa
lazem, grozna je
kad srce misli da zna onog
kog ne poznaje nimalo
