Teško je noćas dušo ni ljubav nije slatka,
i nije više što je bila.
Teško je kad mi kažeš i istinu kad slažeš,
ni sebi vjerovati neću.
Teško je noćas dušo ja gledam, a ne vidim,
ja slušam a nečujem ime.
Ja gorim, a ti sibir, ti kamen a ja gejzir,
ja palim, a ti gasiš vatru.
Odlazim da na te nikad ni ne pomislim,
za tobom neću da se okrenem,
al’ korak naprjed nazad dva.
I neka zemlja gori;
Odlazim i već od noćas da zaboravim,
i sam sobom ću da ostarim,
al’ korak naprjed nazad dva.
Teško je noćas dušo ni ljubav nije slatka,
i nije više što je bila.
Teško je kad mi kažeš i istinu kad slažeš,
ni sebi vjerovati neću.
Teško je noćas dušo što vidim ne razumijem,
što mislim ja ne vidim ludo.
Al’ znam da tvoja boja od noćas nije moja,
ni zastava na pola koplja.
