Koščate ruke

Mrsile su se tvoje crne kose,
lelujala se naša nada,
igrale su naše noge bose
u ritmu kiše
što nad gradom pada

Magle sive tjerali smo skupa
i zalili krošnje pokislih breza
samo noge bez glave i trupa,
gazile su blato vladala je jeza

Koščate ruke grle se još jače
i oči spavaju
na samom dnu suza,
a ovo nebo
ne prestaje da plače
nad živim stvorom što ulicom puza

Još samo žive ovi sivi dani
i naša ljubav
vrti se i pati,
ka obali nekoj mi plovimo sami,
da nam ona izgubljeno vrati