Za dušu sam te zašio
I dugo plašio, da te ne izgubim
Ali na kraju, puklo je
Taj konac sudbine i naša ljubav s njim
Minut po minut, idu godine
K’o stare novine živim svaki dan, već ispisan
Moje lice, znam da gubi ivice
Iz tvoga sećanja ću biti izbrisan
Kome se tužna raduješ
I usne daruješ da mu budu lek
Ko crta onaj osmeh tvoj
Što skinuo je moj sa lica zauvek ?
Još uvek srce krene pešice do tvoje ulice
Tako svaku noć te ispraćam
Ali nada, kako starim, propada
Iz tvoga sećanja ću biti izbrisan
Laku noć ti još poželim svaku noć
I kad nisi moja ti lepo sanjaj, ljubavi
Ne znam kol’ko njih za tobom uzdiše
Ali jedno znam ko te voli najviše
Za dušu sam te zašio
I dugo plašio, da te ne izgubim
