Odmah iza ponoci dolazis mi tiho ti
iz svog sveta grehova dolazi moj Jehova
u crnom plastu greha svog, vreba kao macka on
propinje se izvija, vatrom me obavija
U grudima trazi zlato, za to bi i oci dao
al krijem ga ispod brda, nece ga naci
da preplovi sedam mora ,da preleti sedam
gora,da trazi jos mnogo vise, nece ga naci
U prvom casu mislim ja, da hrabra sam i da ga znam, da mogu ga nadmudriti, varkom ga opciniti
sve dok me ne dodirne, tad uzbudi mi zmije te
vrelih zenskih prstiju, predajem se, ima me
U grudima trazi zlato… al pliva u zutom blatu, nece ga naci,da preplovi… nece ga naci
U mrklom mraku on i ja, jedno naspram drugoga
gde su dani ljubavi, u sta se pretvorili?
U sedmoglave azdaje i sve barske duhove
sto lete svud po sumama, podvodnim dubinama
U grudima trazi zlato, za to bi i dusu dao
odjednom se greha boji, ljubavnik, kazne
da preplovi… nece ga naci
Lagano noci dodje kraj, kroz okno cujem zore dah, vidim gde se primice s telom kao vreteno
oko vrata vezuje mi meseceve pantljike i
ko kamen baca me u podvodne vrtove
dok lebdim po dubinama, on vec je na planinama
ka svom svetu grehova bezi sad moj Jehova
Na dnu tad videh cudan, lep, u belom prepun zena svet, belih i mirisljavih, podvodnih i
providnih
Rusalke, vile recne, vas molim da primite me i date mi snagu da prebolim sto pre
da idemo svud na brda,igramo sve do jutra da ljubav pokopam svoju,znam da je kraj
rusalke, vile recne vas molim da primite me
na brda do zivog peska – njemu je kraj
i mrtav on trazi zlato sto nikad ga nije naso
Rusalke,znajte, u strahu njegov je kraj!
Lapis lazzuli
