Lora i Tomi, to je priča ta
Tužna je, ali istinita
Jednom su bili vereni
I Tomi je hteo sve da joj da
Ali sem ljubavi što dade njoj
On ništa nije imao
A hteo je i prsten da dâ
I zato je Lori pisao
Lora ja te volim
Lora ja te želim
Sutra ću doći ja
Al danas me ne čekaj ti
Na pisti je bilo mnogo njih
A Tomi je bio mlađi od svih
Za nagradu je život svoj
Na kocku tada stavio
I niko ne zna šta se zbilo tad
Tek jedan tužan život mlad
U ludoj je trci nestao
U ruci osta tek pismo to
Lora ja te volim
Lora ja te želim
Sutra ću doći ja
Al danas me ne čekaj ti
U noći sad je mukli mir
Ko neki samo jecaj tih
To Lora plače bez suza sad
I kao da čuje njegov glas
Lora ja te volim
Lora ja te želim
Lora ne plači ti
Jer evo ja samo sam tvoj
Lora ja te volim
Lora ja te volim
Lora ja te volim
