Voljeh te ludo, valjda to znaš,
al’ nije ni čudo jer ne vidim baš.
Nosi te oblak dok more se pjeni,
ti nisi na zemlji jer gaziš po meni.
Možda,
lud sam k’o šlapa
ili pukla si ti,
svemirska črna rupa
vu glavu ulazi
Ako fali mi daska,
znaš i kakšno je to,
dal’ si z Venere ili z Marsa,
tu se slabe kužimo
Raduje pomak za svaki tvoj odmak
od zemljine osi dok hodamo bosi,
kad padnem u blato to ostavi dojam,
taj smrtni je salto ubija u pojam
Sada lutam k’o norec,
nije briga me niš'(ta),
kad u staru klet dojdem
s dečkima spijem gemišt.
