Lunjo…
Moj stari kofer zalud ko koker grebe na vrata…
Dve ti se zvezde u oku gnezde… Dremež te hvata…
I toplo je tu… Ispod ovog krova…
Na bezbednom tlu… U tvrđavi snova…
Pa, sretna ti nova…
Lunjo…
Zlobnice graknu, al da te taknu ne smeju nikad…
Baš duplikati prvi će znati ko je unikat…
Kad nasrne svet… Ti obraz okreni…
Bog dotakne cvet što nikne u seni…
Sretna nova i meni…
Ti uvek znaš najbolji način, s tobom lako branim naš tron…
Ti si ta nit, taj retki začin koji daje poseban ton…
Moj si mali čarobnjak… Koji donosi spas…
A svi ti pajaci na pokretnoj traci nek žure bez nas…
Lunjo…
Kogod me traži, ti ‘ladno slazi kako sam mrtav…
I, budi zlatna, pa navi sat na sredu… Četvrtak?
A napolju stud… Gospodari zima
I veje ko lud… Al ovde sve štima…
Otkad kad tebe imam…
Ti uvek znaš najbolji način, s tobom lako branim naš tron…
Ti si ta nit, taj retki začin koji daje poseban ton…
Moj si mali čarobnjak… Koji donosi spas…
A svi ti pajaci na pokretnoj traci nek žure bez nas…
Ti uvek znaš posebne reči…
Ti ćutiš mnogo tiše od svih…
Ti imaš smeh koji me leči…
Ti i od psovke načiniš stih…
