U dvan’est se budim
Onda spavam do jedan
Onda setim se ko sam
Onda prodje me jeza
Onda zapalim pljugu
Bas bi popio kafu
Al’ nema, nema, nema
Nema, nema je
Zvoni telefon
Neko zvoni na vrata
Cupam gajtan iz zida
Virim kroz prozor
Opet postar zvoni
Ja sam iza zavese
I nisam tu
Za njega nisam tu
Palim telefon
Opet zvoni i zvoni
Ajde reci cu halo
Bivsa riba me zove
Ona to jos ni ne zna
Opet pricacu sa njom
O nama u buducnosti
Cet’ri je sata
Opet boli me glava
Vreme je da pozovem
Moju devojku novu
Koja nije ni svesna
Da je sa mnom u vezi
Vazno je da ja to znam
Bezi mali, bezi mali (mali)
Svaki dan (bezi mali)
Ti si mali, ti si mali (mali)
Bolestan (bezi mali)
Na ulici sam sam
To me opusta skroz
Mislim samo na to
Da treba da
Prestanem da mislim
Prema meni iz daljine
Ide poznato lice
Koje ne mogu da izbegnem
Jer vec me vidi
On se smeje
Ja se smejem
Pita gde si
Ja ga lazem tu sam
Sta ima novo
Nema nista
Jedva cekam ono
Cucemo se, cao
I pobegnem, pobegnem
Opet pobegnem
Sati je sedam
Na krevet
Opet krce mi creva
Opet boli me glava
Roknem dva kafetina
Onda ustanem, kazem
Ovako vise ne moze
Od sutra ja sam novi covek
Dvan’est je i budim se
I spavam do jedan
Vise ne znam ni ko sam
Sta sam, gde sam i sto sam
Kamoli kad sam
Koliko sam, kom sam
Koga to zanima
Evo sam sebi obecavam
Necu vise nikad to da radim
Svaki dan se vadim
Te sutra cu, te sutra cu
A sve mi je gore
Ima bre da se zaposlim
U fabrici da radim
Da ustanem u sedam
Da legnem u osam
Da imam hobi
Da jedem
Tri put’ dnevno k’o covek
I to je to
