Na malom pracetu papira,
Tvojom rukom pisan broj,
Bacen tako da ga pronadjem tu,
Ma nije svestan koga dira,
Ovaj covek bez manira.
Ja te dajem jer si kazna za njega,
Jedan, dva, tri, cet’ri, hop
Tvoje usne su kao malo parce papira
Mene miluju.
Parce malog papira nije svesno koga dira,
Zato bolje bi ti bilo da sto pre.
Pregrzes usnice.
Moja dusa srodnu drazi,
Ljubav cistu i bez lazi.
To mi nikad nisi dala,
Zar ne da me volis ti mi kazi,
I jos jednom se dokazi da je bolje,
I da odes sto pre hy hy.
Ma idi samo budi njegova od mene,
Zaboravljena kad mu dodjes neka
Zna da te nisam hteo ja i da sam te,
Potrosio.
