Proganja me stalno Nastasija Kinski,
svaki dan mi dolazi u san.
Priča da me voli, baš ono, odistinski,
i vene zbog mene.
Brine me, pomalo, ta lepa omladinka.
Ne mogu da odobrim njen stav.
Nosi moju sliku k’o zaljubljena klinka,
moju sliku u novčaniku.
Sve je to lepo i sve mi to laska,
al’ mojoj faci ne pristaje maska.
Ja na te stvari gledam starinski
– mani me drugarice Kinski!
Nisi ti kriva, stvar ne primaj lično!
To su principi il’ tu nešto slično.
Ja sam za drugu devojku rast’o,
mani se mene lepa Nasto.
Ne mogu da shvatim šta nalazi na meni
osim što sam visok, lep i plav?
Čim joj nešto kažem a ona porumeni
pa skokne da me cmokne.
Njen pogled ruši i obara s nogu
al’ ja se branim koliko već mogu.
Snažno me grli, sve grčko-rimski,
htela bi da me ljubi filmski.
Polako snajka, obustavi napad,
vrati se lepo na svoj truli zapad!
U Pariz – Texas i među ljude-mačke,
ja nigde ne mrdam iz Bačke!
