Najbolje godine
ovog života mog,
sjajne i rđave,
samo su kliznule,
k’o sila Dunava
pod senkom Tvrđave.
Godine lavova,
vina i makova
prošle su lagano,
k’o carski poručnik,
mlad i uobražen,
sa svojom draganom.
Al’ marim ja,
to su samo kapi vremena
prosute k’o šaka semena
po širokoj njivi Gospodnjoj.
O, marim ja!
Gde su sada davni nemiri,
razigrani beli leptiri,
dani zvezda poklonjeni njoj, zauvek?
Veliki datumi,
čekani, cifrani
kružićem crvenim,
tiho su minuli
k’o oblak pamučni
nad tornjem crkvenim.
Najbolje godine
ovog života mog
prošle su podmuklo –
malo sam zastao,
loše ih društvo već
zauvek odvuklo.
Al’ marim ja,
to su samo kapi vremena
prosute k’o šaka semena
po širokoj njivi Gospodnjoj.
O, marim ja!
Gde su sada davni nemiri,
razigrani beli leptiri,
vreme zvezda poklonjeno njoj?
Bolje nije moglo…
