Ka najlipša ruža, mladosti moje, u đardinu procvala si
Samo sam tebe ljubio ja, samo si mene ljubila ti
Bili smo skoro dica, a tvoja klapa znala bi doć
U litnoj večeri pismon, da mi poželi laku noć.
Prošle su godine duge, otkad san u svit otiša ja
Rekla si da ćeš me čekat, i na virnost se zaklela
Istinu kažu stari, daleko od očiju, daleko od srca
Ljubav ka i sve izblidi, riči vitar je odnija.
Ti si osta marinero, cilog sebe moru da
Duša vezana za idra, i na skitnju navikla
Ja san osta marinero, u srcu san nosija
Staro, ruzinavo sidro, iz ditinjstva svojega.
