Dole ispred zgrade
moj komsija Marko
parkira svoj stari kamion
Svakoga dana u sest ujutro
brm, rm, brm, rm
pali ga on
Probudio bi Marko
i medjeda u pecini
kako ne bi nas u cik zore
deset zgrada okolo se budi
Izlazi raja bijesna na prozore
U pidzami izletjeli bi mi
rado bi se s Markom pobili svi
al na oci mu niko ziv ne smije
mogao bi sam sve da nas pobije
jednog je kera rukama zadavio
Ali jednog jutra oko sest sati
Kad je Marko stao
s kamionom drndati
Viknuo je neko, sto ga grlo nosi
nije, nije, nije mog’o
vise to da podnosi
ma prestani krkane
Gledao je Marko dugo u prozore
Ne bi li spazio deliju toga
zvao ga je lijepo
izadji majmune
da ti Markan pokaze
cetiri Boga
Brm, rm, brm, rm
