Mikada, da li si san il’ java,
postojiš u svakom od nas dok sanja,
Mikada, postelja ti je na usnama…
Mikada tvoj korak nije težak k’o moj,
vremena imaš za sve i svakom daš,
veruj da i onaj otpali list vredi
i sobom nosi sopstveni žig…
Ruke ti tanane a lomiš oblake,
od tužnih priča ti praviš vesele,
sve ružne maske bacaš na lomače,
u poznu jesen donosiš zumbule,
nikada, čarolija sreće,
sačuvaj sva naša lica u očima…
Mikada tvoj korak nije težak k’o moj,
vremena imaš za sve i svakom daš,
veruj da i onaj otpali list vredi
i sobom nosi sopstveni žig…
Ruke ti tanane a lomiš oblake,
od tužnih priča ti praviš vesele,
sve ružne maske bacaš na lomače,
u poznu jesen donosiš zumbule,
nikada, čarolija sreće,
sačuvaj sva naša lica u očima…
