Misli lutaju prljavim nebom
Lete u beskraj gde ničega nema
Ovog trena mislim telom
Jer srce moje i duša drema
Prazno sve je, svuda pustinja
Prepuno sve je totalnog besa
Svaka moja misao je odbegla
Negde tamo u nebesa
Imprisoned soul cries out
For in this cage of flash and bone
And milk white skin
She has Dwelled
In agony and despair
Time still flows through her veins
Making wounds, that will burn
Eternaly…
Vreme je!
Vreme je! Stiže me strah, da li je san
Možda java, ne znam sama
Ne znam ni šta sam, govorim svima
Verujem samo svojim očima
Vreme je! Slušaj me sad, ja sam taj glas
Realnost pada pod nogama
Jednom u tami dobićeš krila
Poletećeš kad ne bude stida
Nastaje strah, postaje zvuk
Zvuk koji donosi tonove bola
Bol odnosi slatku nadu
Ka beskrajnim putevima neba
Pitam opet, ali nema ga
Glasa koji daje odgovor
Evo ponovo hvata me trema
Jer padam u poznati ponor
The time is hidden
Closing all doors of mind
It circles throughout your veins
Crawling out of my skin, wounds are deeper
My twisted mind is calling you
Vreme je!
Vreme je! Stiže me strah, da li je san
Možda java, ne znam sama
Ne znam ni šta sam, govorim svima
Verujem samo svojim očima
Vreme je! Slušaj me sad, ja sam taj glas
Realnost pada pod nogama
Jednom u tami dobićeš krila
Poletećeš kad ne bude stida.
