Kiša nas je napadala s’ desna
pokraj puta kojim ide se za Niš
Stajao sam, ti si bila besna
Kad je loše mene okriviš
Kažem dušo nije moja greška
Što je stala ova konzerva
Što su ljudi čudni, a vremena teška
Optimizam mene još ne napušta
Ne, ne, ne, ne ostavljaj me, ne
Model iz države ne održive
Moj je svet kao crno beli spot
Rađen za JRT u SFRJ
Deset godina mi pojeli termiti
Dve, tri godine sam pojeo ja sam
Ti me pitaš ”Znaš li šta će biti?”
A ja lažem, kažem, ”Normalno da znam”
Pored nas su projurila dva crna džipa
Crne boje, stakla ko ogledala
Posle tog me nisi pogledala više
Posle toga si se sama predala
I ko je tebi kriv što takav je život
Da rođen si u SFRJ
