Za jubav se borit
Vaja sebe prigorit
I ka sivi sokol imat oštar vid
Jer šta Bog da mi na dar
Neću sasut u papar
I, ka mladi bršljan, penjem se na zid
Svojim ću rukama stvorit
I neću razorit
I na oltar svoju zakletvu prostrit
Da ću te nosit ka znamen
I to ti je amen
I za tvoju jubav bit ću živi štit
I kad procvitaju zvizde šta sa neba se plave
S juga čut ćeš galeba krik
Najlipše riči na svitu se na usnama gnjizde
Jubav moja te čeka naprid
I sva moja jidra potuć će se s vitron
Jer ovi put sam spreman poginit za rič
Na dno tvoga srca bacan zlatno sidro
To je moja kuća, iz nje neću nigdi
Na jarbolu mome svitli tvoje ime
Ka luč iz Božjeg oka, ja ponosim se s njim
Jer suza radosnica poput mora je duboka
To je moj dom, iz njeg neću nigdi ić
Svojim ću rukama stvorit
I neću razorit
I na oltar svoju zakletvu prostrit
Da ću te nosit ka znamen
I to ti je amen
I za jubav tvoju bit ću živi štit
I kad procvitaju zvizde šta sa neba se plave
A nad moren se rasprsne noć
I ova velika jubav neka dođe me glave
Zovi, samo zovi, i ja ću doć
