Prosla je ponoc, zaspali su svi
Pred sobom sad ni prsta ne vidim
Ja cu se polako kuci odvuci
Umjesto nje jastuk zagrliti
Navik’o sam ja na moje poraze
Navik’o sam ja na mracne ulice
Znam da za mnom neces suzu pustiti
Znam da za mene neces okom trepnuti
Njemu ces se mirno pustiti u krilo
Kao da nikad nista nije ni bilo
Navik’o sam ja na tvoje folove
Nestaje mi dah
Ali ipak kazem dobro je
Plakao bih sad, plakao bih zbog tebe
Ljubio bih tvoje usne nevjerne
Molim Boga da te vrati jedan dan
Takva ti je moja dusa bosanska
