Noc je dosla tiho i tamu donela
i u meni k’o da sve je slomila
Sada samo senke prolaze,
i sa sobom tugu donose
Nema vise lepih reci
nema nikoga da sudbinu leci
Nema nikog’ pored mene (nema pored mene)
a ja mislim na uspomene (na uspomene)
I ove noci ja se budim
i pitam Boga zasto te gubim
i opet ga molim da mi te vrati
al’ on to ne zeli, nece da shvati
Moje srce prepuno je tuge
moje su noci besane i duge
bilo bi mi lakse da te malo manje volim
ali sad Boze, za nas te molim
Nema nikog’ pored mene (nema pored mene)
a ja mislim na uspomene (na uspomene)
I ove noci ja se budim
i pitam Boga zasto te gubim
i opet ga molim da mi te vrati
al’ on to ne zeli, nece da shvati
Boze, zasto si dozvolio da ostanem bez nje,
kada mi je bila sve,
kada sam ziveo samo za nas.
Otisla je kada mi je bilo najteze.
Nikoga nije bilo da mi brise suze,
i kaze par lepih reci.
Uzasno se plasim i same pomisli da je zauvek izgubim.
Boze, da li covek moze ziveti bez ljubavi i nade u zivotu?
Da li uopste sada moj zivot ima smisla?
Ali ipak, trazicu utehu u molitvi,
dok god u meni postoji nada, da ce mi se vratiti.
I ove noci ja se budim
i pitam Boga zasto te gubim
i opet ga molim da mi te vrati
