Ja imam sator od zvezdanog neba
finog tka-nja
podjimo brzo jer strasno mi fale
pu-to-vanja.
Podji ponesi sve nevazne stvari
sve si-tni-ce
ali na krevetu zaboravi svoje
umorno li-ce.
Na skriveno te vodim mesto
izmedju planina i mora
gde gorski vetar peva pesmu
jos ne svice rujna zora.
Na skriveno te vodim mesto
gde su i nocu tople stene.
Montenegro, Montenegro, zove tebe, zove tebe,
Montenegro, Montenegro zove mene.
Ja cu ti praviti od planinskog bilja
lju-bavne kre-me
ponesi osmeh i u velikoj flasi
le-po vre-me.
