Prolaze gradom umorne bivše lepojke
iz moje slatke mladosti.
Skrivaju bore, s linijom se bore,
vreme im smišlja pakosti.
Najbolji momci sa korzoa, mladi lavovi,
mangupi, ugursuzi,
sad su šoferi, magacioneri,
kriju ih mračni bircuzi.
I kad o tome razmislim,
ja sam kriv sto živim s tim.
Morao sam da se odselim,
da se davno izgubim.
I da se nikad ne vratim,
da ih onakve zapamtim,
morao sam da se odselim
kad mi je bilo dva’estri.
I ja sam bio dečko s gitarom, mali car,
šašavi boem za sve njih.
Dečko s gitarom, danas dečko s honorarom
koji ga odvaja od svih.
I kad o tome razmislim,
ja sam kriv što živim s tim…
