Nemoj prišit stara moja
isto ćemo doć
jer do kraja nima ouno
di nas čeka noć.
Odmori se i pogledaj
još unazad niz velik put
pa mi reci jeli bija
zaludan sav trud.
Jerbo i sad ka’ da čujem
zavit ća smo dali
da ćedu nas o života
isti nosit vali;
pa ća bude nek se vrši
od nas višja voja
ista kob ća tebe najde
bit će kob i moja.
Oli triba o života
sve najlipje dat
pa sve dovle nosit brime
i nikad ne stat.
Sad kada smo zavridili
od sunca još taj topli trag
na svršetku našeg puta
sve je gušći mrak.
Stara moja, stara moja.
