Kod nas piše sve što nosi uha,
Nudeć kupcu pa kakvo je da je,
I umrijet će ako l’ tako ustraje
Duh slovenski s tog svagdanjeg kruha.
Ne ima u čorbi toj soka ni duha:
Da sad kemik pretapljat je ustaje,
Ne bi izašlo tolik smoka iz taje,
Što bi triput najela se muha.
Evropa je k duhu već dorasla,
Jer ju pisci krepkom hranom hrane,
Kano Hektor svog sinčića – mozgom.
A mi puk naš hoćemo bez masla
Da othranimo uz knjige neslane,
Bijuć ga uz to, ko zao školnik, rozgom.
