Mnogo si daleko
I više me ne vuče,
To pusto ostrvo koje smo hteli.
Znaj na greškama se uče
I oni koji gaze uvek sigurno,
I kad pod nogama tlo se ljulja namerno.
Zato moze da me budi
Samo neko ko je mnogo hrabriji,
Neko ko će sa mnom da se ponosi.
Najbolja il’ najgora
Moje je pravo
Prošla il’ buduća
Vreme ce pokazati
Sad prošetam gradom
Da me niko ne sretne,
Ovih dana su i suze prometne.
I s pognutom glavom
Niko me nece videti,
Ja i tugu umem lepo nositi.
Sve prolazi nekako
I boleće još malo,
Na dušu udari kad me poželiš.
Evo vracam sto si dao
I ne kazi da je nesto ostalo
Kad me negde budes ogovarao
Bar da ostanemo ljudi
Kad se nismo znali više voleti,
Možemo se bar po dobru pamtiti.
