U suterenu tunel ka nebesima…
Na tankoj gazi jutro mračan goblen tka…
Sumorna lica, nasamo sa gresima…
U hodniku bez povratka…
U crni grm se moja ptica zaplela…
Zaneta titrajima zvezde danice…
I kasni dah dok hladni čelik skalpela klizi niz nit brojanice…
Postoji plan da je anđeli ukradu…
Il bar na čas… Da je vrate među njih…
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu…
I traži rimu za glavni stih…
Na grad juriša nežna bela legija…
Januar prostire svoj prefinjeni sag…
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja…
Da zima pričeka njen trag…
Ne vrede priče koje znam…
Laže za oči pospane…
Izmišljam bajku… Čudnu naopaku uspavanku…
Da od nje budna ostane…
Postoji put koji namernike bira…
Tajnovit drum… Uvek najboljima sklon…
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira…
I traži notu za taj ton…
Negde sad dečak jedan zbunjeno na mostu stoji
jer tek sluti da postojiš…
Negde u tebi čeka okovana neka pesma
koju niko živ još ne zna…
U tebi lanac zvecka tajnim alkama…
Bićeš ti majka majkama…
Postoji plan da te anđeli ukradu…
