Mali si sine da shvatiš to sve
Važne su priče i igračke
I važna je mama jer uvijek je tu
A ja ti tek dođem ponekad u snu
I ponekad sanjam da zoveš mi ime
A ne mogu ništa iz ove daljine
I svijet bi mog’o tada da slomin
Samo od tuge tebe da sklonim
Ne krivi me sine, ni ja ne znam sve
Postoje stvari što dese se
I uzalud kažeš da bili smo ludi
Život se sruši u jednoj sekundi
Ne krivi me sine, ni ja ne znam sve
Neke se stvari tek dogode
Al’ jednom kad mi narasteš sine
Shvatit ćeš što su ruke sudbine, ruke sudbine
Pogledaj gore u zvijezde i svemira
Vidiš li, sine, pune su nemira
Jer jedne ne mogu dodirnuti druge
A mi smo tek ljudi, njihove sluge
